ПОСТУПАЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ СУДА ПО ЗАХТЕВУ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ И ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ УЧЕСНИКА У ПОСТУПКУ – члан 266. ЗОПа, а у вези члана 123. ст. 1. и члана 126. ЗОПа ( Сл. Гласник РС бр. 65/2013,13/2016 и 98/2016 – одлука УС)
Поштовани,
Молим Вас да коментаришете ово правно питање,а тиче се правног положаја учесника у поступку, који се водио пред Прекршајним судом у Београду по Захтеву Пореске управе на основу Записника у поступку канцеларијске контроле привредног друштва – Теренске контроле правног лица и Решења донетог од стране исте Пореске управе о погрешно обрачунатом и неуплаћеном ПДВу и осталих пореза и доприноса.
Прекршајни суд у Београду ме је својим дописом обавестио, као представника и једног од оснивача правног лица и учесника у поступку, да је вођен прекршајни поступак против одговорног лица у правном лицу, који прекршајни поступак је окончан доношењем осуђујуће пресуде у односу на одговорно лице, а да том приликом, не могу имати увид у донето Решење суда, са образложењем, да суд није у обавези да достави пресуду представнику правног лица – привредног друштва, уколико није странка у поступку, иако сам свој исказ у својству представника правног лица дао поступајућем судији на одржаном рочишту на његов захтев.
По овом правном питању бих отворио расправу, јер је доношење Решења од стране Пореске управе имало за последицу блокаду рачуна привредног друштва код пословних банака а на основу Извршног Решења Пореске управе достављеног НБС, што је за директну последицу имало покретање предстечајног поступка од стране Привредног суда, а на штету оснивача привредног друштва, с обзиром да је одговорно лице у привредном друштву и директор, злоупотребљавајући дата му поверења, оштетио привредно друштво и осниваче, па се може сматрати, да су у прекршајном поступку, који је вођен пред Прекршајним судом у Београду, оснивачи привредног друштва појављују као оштећени и као странке у поступку, без обзира на чињеницу, да је цео поступак покренут на Захтев Пореске управе, а поготово због чињенице, да сам као оснивач поднео Пореској управи, као иницијални акт у овом судском поступку, Захтев за вршење контроле привредног друштва због основане сумње у злоупотребу службеног положаја од стране директора, што се и испоставило као тачно.
Сходно изнетом, по мом мишљењу, донето првостепено Решење од стране Прекршајног суда у Београду је неправилно, јер пре свега садржи битне повреде одредаба прекршајног поступка, као и поступка предвиђеним Законом о пореском поступку и пореској администрацији, погрешно је и непотпуно утврђено чињенично стање, па је донето услед погрешне примене материјалног права, супротно одредбама члана 266. ЗОПа, а у вези члана 123. ст. 1. и члана 126. ЗОПа, јер се у овом судском поступку појављујем као ОШТЕЋЕНИ, коме су ускраћена и повређена права донетим Решењем, јер се ради о битној повреди одредби прекршајног поступка, као и одредби Закона о прекршајима, без обзира на чињеницу, да је правно лице – привредно друштво формално и правно престало да постоји.
Ово стога, што је Народна банка Србије сходно одредаба члана 41. став 1. тачка 1. Закона о платном промету поступила по Извршном Решењу Пореске управе и извршила блокаду пословних рачуна привредног друштва, што је за последицу имало покретање предстачејног поступка од стране Привредног суда у Београду, које је окончано и доношењем Решења о стечају привредног друштва,па је умеђувремену, правно лице – привредно друштво формално и правно престало да постоји.
Пореска управа је покренула прекршајни поступак пред надлежним Прекршајним судом у Београду против одговорног лица привредног друштва, сходно законским овлашћењима која проистичу из члана 134а,члана 135,члана 136,члана 137,члана 138,а у вези члана 175,члана 176б,члана 177. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 – испр., 23/2003 – испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – др. закон, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – др. закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – испр., 93/2012 и 47/2013), а након доношења Решења Министарства финансија, Пореске управе –Регионални центар Београд – Теренске контроле о утврђеном необрачунатом и неплаћеном ПДВу и осталим порезима и доприносима, док је цео институт покренут на основу Захтева оштећеног члана привредног друштва за вршење контроле поднетом Пореској управи.
Сходно изнетом,молим Вас за правно тумачење и коментар овог правног питања, а тиче се правног положаја учесника у прекршајном поступку пред Прекршајним судом у Београду, без обзира на чињеницу, да је правно лице – привредно друштво формално и правно престало да постоји.
Бранислав Ђурић
Београд
Menu
