Поштовани судијо Мајићу , подстакнут неуобичајеном правном недоумицом одлучих да вам се обратим.
Осуђен сам пресудом вишег суда у Врању СПК. 40/18 од 1. 11. 2018. те г. за кр. дело из чл. 350. ст. 3 у вези ст. 2 на казну затвора у просторијама у којима станујем без ел. надзора у трајању од једне године , и ту казну управо издржавам више од шест месеци . Такође сам осуђен пресудом трећег основног суда Посл. 1 Спк. бр. 253/20 од 2. 12. 2020. те за кр. дело из чл. 246а став 1 К.З. на исту казну у трајању од шест месеци . Био сам намере писати вишем суду у Врању молбу за спајање те две казне на основу З.К.П. члан 552 ( институт спајања казни , поступак изрицања јединствене казне) у јединствену и затим на исту правовремено упутити истом суду молбу за двотрћински отпуст , чиме би законски и са основом побољшао свој правни статус . На упозорење , о мојој намери , повереника одељења за извршење ванзаводских санкција да би у томе случају казна премашивала дужину од годину дана , што је предуслов за изрицање оваквог вида казне , доспех пред овај правни ребус . Свестан сам да отступам од општих правила спајања казни , али такође и тога да сам због мањег греха стављен у неравноправан положај у односу на осуђенике на ефективне казне затвора , што већ није логично , и заправо случај чини правно занимљивим. Напоменуо бих да сам у сталном радном односу , идем на посао , бавим се спортом , читањем , писањем и живим као сав обичан свет . Шта чинити ? Писати или не ?
Menu
