Поштовани судија, као прво желим да Вас поздравим и похвалим напоре које чините, како јавним иступима тако и овим блогом. Имао сам част да Вас лично упознам и да будем приправник у Првом општинском суду док сте Ви били председник суда.
Моје питање је за мене спорно, иако има других виђења за дату ситуацију коју сам срео у пракси а огледа се (чињенично) у следећем:
Први општински суд је 1989 године водио кривични поступак за дело изазивање опште опасности из нехата (радња извршења: услед нестручног руковања пиштољ опалио на јавном месту – без последица), и новчаном казном тада казнио окривљеног. Окружни суд преиначио пресуду само у односу на висину новчане казне. Мера безбедности није одређена, тужилац је није тражио ни у поступку ни у жалби, нити је орган управе у управном поступку икада одузео оружје (иако је пиштољ у претх.кр.поступку предат полицији у децембру 1988.год и од тада није у поседу тада окр.-нити му је икада враћен).
У намери да се фактичко и чињенично стање усагласе, 2008 године се власник оружја (који од 1989 године није одговарао ни кривично ни прекршајно – чак за било који прекршај, нити је икада био пријављиван) обратио органу управе са захтевом да га избрише из евиденције власника оружја (тада се није знало где се пиштољ налази – у депозит Првог суда уведен тек 1994 године?, док у евиденцијама полиције није било трага где се оружје налази), да би у септембру 2016 године Први суд донео К решење о мери безбедности (на основу дописа ПС Стари град) наводећи као разлог “брисање из евиденције”, на који начин је “реинтегрисао” кривични поступак окончан 1989 године, против лица које се сада сматра неосуђиваним, у поступку који је окончан, за дело које је застарело, у односу на разлог који није дефинисан у чл. 535 ЗКП у вези са чланом 87 КЗ, против лица које не може бити у статусу окривљеног.
Жалбом против решења Виши суд је укинуо ожалбено решење из разлога што суд није био састављен у смислу члана 21 ЗКП (са налогом да првостепени суд води рачуна и о осталим жалбеним наводима), да би у децембру 2016 КВ веће донело идентичну одлуку – изрекло меру безбедности лицу које не испуњава услове за статус окривљеног у кривичном поступку, као ни разлоге за изрицање ове мере безбедности – иако тај пиштољ није код њега од 1988 године!
При томе, враћање пиштоља никада није ни тражено, ни од суда ни од органа управе, већ само брисање из евиденције због пореза и због објективне одговорности за опасну ствар која и није у поседу, а због грешке органа управе окр.од пре 30 година се сада проглашава друштвено опасним-без разлога и без доказа???
Уколико сматрате да је питање примерено за одговор, молио бих Вас за ваше мишљење, односно за смерницу – да ли сам у криву и шта сам превидео у случају да је суд у КВ већу овлашћен и надлежан да донесе одлуку при напред наведеном. Другим речима, није ми јасан правни основ за одлуку, односно правно питање – до када се последице окончаног кривичног поступка могу примењивати у смислу ограничавања права лицима која немају статус окривљених и која се сматрају неосуђиванима. Односно, да ли је процесно могуће предузимати репресивне мере након окончаног кривичног поступка и наступања рехабилитације (законсле или судске) на основу дописа Полицијске станице – а ако је то могуће, до када је то могуће. У суштини, нисам сигуран шта је право питање у овој спорној ситуацији, па нудим алтернативе.
Унапред хвала, надам се да ће Вам питање бити интересантно, као што ће мени одговор сигурно бити.
Примите велики и искрен поздрав,
Све најбоље у даљем раду (који, као и већина правника, са пажњом пратим),
Драгутин Матић
Menu
