Poštovani sudija,
obzirom da Vam se obraćam već sa drugim teorijskim pitanjem red je da se detaljnije predstavim, zovem se Aleksandar Pavlović i obavljam poslove tužilačkog saradnika – volontera u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Obzirom na stepen mojih interesovanja iz krivično-pravne oblasti, iz kog razloga sam, između ostalog, i dalje istrajan u višegodišnjoj volonterskoj praksi, trudim se da ispratim mišljenja i komentare autoriteta iz ove oblasti među kojima ste, bez sumnje, jedan od vodećih na ovim prostorima. Obzirom na blog kojim ste omogućili ovakav vid komunikacije, na čemu sam Vam zahvalan kao i mnogi drugi pretpostavljam, biću slobodan da Vas još jednom zamolim za mišljenje, ovaj put u vezi sa konkretnim slučajem, međutim nije u pitanju postojeći predmet nego fiktivna situacija, čime verujem da ću ostati u granicama pravila bloga. Želja mi je da proverim sopstveno (ne)znanje, a Vaše mišljenje u tom smeru bih naročito cenio. Zamišljeni činjenjični opis je sledeći: Prvookrivljeni, koji se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina, predloži drugookrivljenom da zajedno pokradu skele sa gradilišta, te da iste prodaju u staro gvožđe za što mogu dobiti oko 200 evra, a da novac podele. Drugookrivljeni pristaje i zajedno zaprežnim vozilom dolaze do gradilišta. Tamo drugookrivljeni zapaža da je gradilište ograđeno i zaključano katancem, što do tada nije znao. Prvookrivljeni obija katanac i obojica zajedno vozilom ulaze u gradilište, gde zajedno natovaraju skele na vozilo, te kreću da se udalje. U tome ih opazi čuvar, koji sa letvom u ruci potrći za njima i stigne ih jer je konj bio spor. Obzirom da je prvookrivljni sedeo nazad na kolima, čuvar ga uhvati rukom za jaknu i vikne da stanu. On (prvookrivljeni) poteže nož i ubada čuvara, nanevši mu lake telesne povrede, usled čega čuvar odustaje od daljeg gonjenja i oni napuštaju gradilište. Za sve to vreme drugookrivljeni, koji je upravljao konjem, ubrzava konja i ne osvrće se.
Pitanje je pravna kvalifikacija dela, u odnosu na oba lica. Izneću svoje obrazloženo shvatanje, sa molbom da mi ukažete na konkretne greške. Naime, ja bih predmetnu radnju obojice okrivljenih okvalifikovao kao k.d. razbojničke krađe u saizvršilaštvu, iz člana 205 stav 1, u vezi člana 204 stav 1 tačka 1, u vezi člana 33 KZ. Razlog ovakvom stavu, iako nesporno da je samo prvookrivljeni faktički primenio silu prema čuvaru, je u tome da su obojica imali zajednički ravnopravan umišljaj ka pribavljanju protivpravne imovinske koristi, koji se ogleda u pristajanju drugookrivljenog da deluje zajedno sa prvookrivljenim u pravcu realizacije zajedničkog cilja, već od trenutka kada on prvobitno prihvata saučesništvo u teškoj krađi (kada je video da se ograda zaključana), preko momenta kada drugookrivljeni, iako svestan da ih je čuvar zatekao pri krađi (iako se nije obzirao mogao je čuti čuvara koji viče da stanu), pokušava da ubrza konja opet u cilju ostvarenja zajedničkog cilja, pri tome ni na koji način ne negodujući na potez prvookrivljenog koji prema čuvaru primenjuje silu nožem, dakle prema, mom stanovištu, on tu radnju prvookrivljenog konkludentno prihvata kao svoju, odnosno obojica okrivljenih, ostvarujući zajedničku odluku, svako svojom radnjom, sa umišljajem bitno doprinose izvršenju krivičnog dela razbojničke krađe. Pri ovako postavljenom činjeničnom opisu, smatram da nije ispravno ekskulpirati drugookrivljenog od odgovornosti za razbojničku krađu i različito pravno kvalifikovati krivična dela navedene dvojice, samo iz razloga što on nije neposredno primenio silu prema čuvaru. U tome i vidim smisao dela odredbe člana 33 KZ gde isti propisuje “..drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela..”. Pri tome nalazim da je zadovoljen uslov iz člana 36 stav 1 KZ, obzirom da obojica okrivljenih u odnosu na osnovnu radnju izvršenja – oduzimanje stvari postupaju sa direktnim umišljajem, dok drugookrivljeni u odnosu na prinudu postupa sa eventualnim umišljajem, odnosno prihvata je, kao saizvršilac, u ime realizacije zajedničkog cilja. Ovde bih ukazao i na soptstveno viđenje instituta saizvršilaštva, koji posmatram kao “kvazi pravno lice” u krivično pravnom smilu, odnosno da zakonodavac saizvršioce posmatra kao jednog učinioca (iz kog razloga im se u izreci presude i stavlja na teret jedno, a ne PO jedno kivično delo), naravno uz ispunjenost gornjih uslova.
Svestan sam opširnosti ovog pitanja te Vam se unapred zahvaljujem ukoliko nađete vremena da mi bar u par reči ukažete na održivost ovakvog stava, što bi mi bilo od velikog značaja kao smernica za rešavanje sličnih problema u budućnosti.
Sa poštovanjem, unapred zahvalan.
Aleksandar Pavlović
Menu
