Uvazeni sudija,
Hvala na odgovoru. Na zalost u pitanju je situacija iz prakse koja nije zakonski regulisana i zbog toga sam i sam zbunjen. Da se desilo otvarajne pretresa, odnosno rasprave ili pak ispravka greske,pa cak i da se ona ticala merituma, to mi ne bi bilo neuobicajeno. Pre nego sto pojasnim cinjenice, moram da napomenem da mi nije namera da zloupotrebim ovaj blog na bilo koji nacin te da ne ocekujem odgovor u pravcu kvalifikacije radnji sudije kao inkriminasanih i sl. Jednostavno, ne znam kako se pravnim sredstvima zastiti od vanpravnog postupanja.
Zato mislim da je rasprava o ovom slucaju privilegija pravnika u Srbiji i da je retko gde moguca.
Cinjenicno stanje je sledece> Kada je prvostepena presuda dostavljena strankama i kada je jedna od njih izjavila zalbu, sud je poceo da postupa krajnje neuobicajeno i to sve bez otvaranja pretresa, odnosno rasprave. Koliko je meni poznato za svaku procesnu radnju potreban je procesni okvir, a to je glavni pretpres, odnosno glavna rasprava. Da bi sud izvrsio bilo koju procesnu radnju koja se tice postupka,( osim radnji koje su zakonom propisane, poput prethodnog isptivanja zalbe, dostave predmeta drugostepenom sudu, ispravke greske i sl. ) ukljucujuci i pijem i dostavu naknadnih podnesaka( ukoliko odluci da ih ne odbaci) potreban je takav procesni okvir i zato i postoji zakonska mogucnost da se rasprava odnosno pretres otvori.
Medjutim, sud iz nepoznatih razloga to odbija da ucini i nakon sto je saznao koji su to zalbeni razlozi za pobijanje presude, a to je saznao citanjem zalbe, pokusava da spreci nezadvoljnu stranu da uspe po zalbi i to donosenjem resenja koje je iskljucivo vezano za glavnu raspravu odnosno pretres, ali i naknadnom dostavom cak 3 podneska suprotne strane od kojih su cak 2 stigla u sud pre presude A SVA TRI SE TICU RASPRAVNOG POSTUPKA ILI MERITUMA( jedan je dostavljen uz identicnu presudu PONOVO dostavljenu nakon izjavljene zalbe, a dva uz resenje 7 dana kasnije). Sve se to desava nakon blagovremeno izjavljene zalbe na prvostepenu presudu.
Dakle, imamo situaciju u kojoj sud, umesto da zalbu i predmet prosledi drugostepenom sudu to ne cini, vec doslovno vodi kontradiktorni postupak sa mogucom namerom da ili smanji sanse za uspeh po zalbi ili pokrije propuste nacinjene u postupku. Ali iz nekog razloga ni po koju cenu ne otvara raspravu odnosno pretres .
Stav svih sudova je da se neblagovremena dopuna blagovremene zalbe mora odbaciti . Dakle, nije moguce izjaviti dopunu zalbe protiv tih naknadnih radnji suda preduzetih nakon vec izjavljene zalbe, a sve i da se takva dopuna izjavi, ista bi bila odbacena.
Jedino sto to resenje suda( poslednje doneto) ima pouku o pravnom leku, ali je za odluku po zalbi protiv tog resenja nadlezan sud nizeg ranga od onog koji je nadlezan da odlucuje po zalbi na presudu. Ako se stranka zali na resenje ne zna se ni kom ce sudu biti prosledjen predmet.
Nije moguce ni traziti izuzece sudije, s obzirom da se postupak nakon zakljucenog pretresa ili rasprave smatra zatvorenim i eventualni zahtev za izuzece, verujem bio bi odbacen.
Kljucno pitanje je da li je ovo postupanje uopste podleze instancionoj kontroli po zalbi ili spada u nadleznost npr. sudske uprave. Misljenja sam da ovo nisu radnje upravljanja postupkom jer je postupak okoncan, i da jedino sudska uprava moze da prekine ovaj kvazipostupak. Ali, sa druge strane, sudska uprava ne moze da stavi van snage vec sprovedene radnje suda.
U nadi da nisam bio previse opsiran ili previse konkretan,
Srdacno Vas pozdravljam
Vojin Biljic, adv
Menu
