Poštovani, Pre godinu i po dana osudjen sam na 12 meseci uslovne kazne, po članu 228 za dug po kartici koja je ugašena i dug koji je već isplaćen i gde je oštećeni odustao od krivičnog gonjenja ali je javni tužilac insistirao. Tek po izricanju presude ustanovio sam da je račun koji je oštećeni priložio kao dokaz falsifikovan i ne nalazi s eu njihovom knjigovodtsvu što se jasno vidi i iz listinga koji su sami priložili. Zbog toga i i zbog kršenja povelje o ljudksim parvima i zabrane dužničkog ropstva (niko ne može biti osuđen na kaznu zatvora samo zbog činjenice da nije mogao isplatiti dug) smo se žalili ali viši sud je u odgovoru na žalbu potpuno prenebregnuo ove dve tvrdnje iz žalbe i na njih se nije ni osvrnuo već je potvrdio presudu. Zbog dugog procesa pred ustavnim sudom nisam želeo da s edodatno izlažem trošku. Uslovna osuda je već istekla još pre 8 meseci. Razmišljali smo da tražimo ponavljanje suđenja s obzirom da zasnovano na falsifikovanom računu, i da smatramo da je stoga presuda pogrešna. Mežutim sada vdiim da izmenama koj stupaju na snagu, cela deseta glava krivičnog zakonika je promenjena i da to delo više ne postoji. Postoji li mogućnost ponavljanja krivičnog postupka u ovom slučaju i koji bi se zakon u tom slučaju primenjivao. Ovo pitam zbog toga jer mi evidencija o kažnjavanju može praviti problem kod dobijanja vize za odrežene zemlje. Srdačno Nemanja
Menu
