Poštovani, moje pitanje je više pravno-teorijskog karaktera. Iako me zanima pre svega građanska materija, budući da se poslednjih meseci pitanje univerzalne ,,nadležnosti” aktuelizovalo, zaintrigirao me je taj institut.
Sama suština instituta mi je jasna, imao sam priliku da pročitam o tome i u vašoj knjizi ,,Primena međunarodnog krivičnog prava u nacionalnim pravnim sistemima.” Ali me je zbunilo zašto se ponekad koristi termin univerzalna nadležnost umesto univerzalni princip.
Naime, principi prostornog važenja krivičnog zakonodavstva se izučavaju u okviru krivičnog (materijalnog) prava dok je nadležnost procesnopravni pojam. I to otvara jedno, možda banalno, ali meni zanimljivo, pitanje. Kakav je odnos između principa prostornog važenja krivičnog zakonodavstva i mesne nadležnosti? Kako jasno teorijski razgraničiti ta dva pojma? Ovo je moj skromni zaključak, pa bih voleo da mi kažete da li sam na pravom putu:
Kao što rekoh, principi prostornog važenja su materijalnopravni a nadležnost je procesnopravni institut. Utvrđivanje prostornog važenja krivičnog zakonodavstva prethodi utvrđivanju nadležnosti (stvarne. mesne, funkcionalne). Utvrđivanje prostornog važenja krivičnog zakonodavstva jedne države de facto znači i utvrđivanje nadležnosti sudova te države (ovo poslednje i Vi navodite u pomenutoj knjizi) Ako bismo npr. upotrebili terminologiju međunarodnog privatnog prava, pravilima o prostornom važenju bi se rešavao ,,sukob zakona” , ali bi se de facto odlučivalo i o ,,međunarodnoj nadležnosti” domaćeg pravosuđa. A pravilima o nadležnosti bi se odlučivalo o tome koji je sud, u okviru jedne države, stvarno, funkcionalno i mesno nadležan da reši određenu krivičnu stvar. Da li koliko-toliko ispravno rezonujem?
Srdačan pozdrav
Menu
