Poštovani,
Već duže vreme pratim vaš blog i smatram da je krajnje vreme da se krene veoma organizovano i odlučno u osvajanje pravde u srpskom pravosuđu. Neophodno je izvršiti uticaj na javno mnjenje i stalno biti prisutan u medijima. Praksa je pokazala da je najdelotvornije u javnosti iznositi pojedinačne slučajeve, komentarisati odluke sudija i pozvati ih na ličnu odgovornost. Ali to treba raditi svaki dan a ne sporadično. Nijedan sudija ne može da ostane ravnodušan na ovo ukoliko ne radi dobro svoj posao ali potrebno je naći ljude koji će se ozbiljno posvetiti ovome. U narednom periodu imam nameru da osnujem Centar za zaštitu prava po ugledu na američke Think tank centre i da se povežem sa ljudima koji će raditi na način koji sam gore opisala. Vi nemate vremena da se bavite reformom sudstva u narednih deset godina jer ukoliko se stvari nastave ovako nas će kao državu ukinuti. Narod koji se ne bori za osvajanje pravde i istine i ne treba da ima državu zato je neophodno da svako ko može doprinese uspostavljanju normalnog stanja u pravosuđu. Jer ono je danas nenormalno. Zašto ja ovo radim?
Zato što je Prvi osnovni sud u aprilu mesecu doneo privremenu meru kojom je moje dete (6 godina) poverilo ocu iako sam imala pravosnažnu presudu iz 2015.godine po kojoj imam samostalno vršenje roditeljskog prava. Nisam bila pozvana u sud, nisam bila obaveštena o postojanju tužbe tj. tužba mi nije uručena pre nego što je doneta privremena mera. Nisam bila pozvana ni u CZSR. Znači sudija je donela odluku na osnovu lažnih navoda koji su izneseni u tužbi na koju ja nisam mogla da odgovorim jer mi tužba nije dostavljena. Iako u pojedinim slučajevima sudija ne mora da sačeka odgovor tužene ovde je poenta da mi tužba nije dostavljena i da sudija nije imala dve stranke u parnici .Znači i to može u ovoj zemlji. Obavestila sam sudiju o tome da je privremenu meru donela u nepostojećoj parnici ali ni ona a ni presednica suda se ne obaziru na to jer smatraju da im se može. Smatram da postoji uticaj na sudstvo u ovom slučaju ali sam odlučna da tražim svoja prava. Obratila sam se Visokom savetu sudstva (niko mi još nije dgovorio) , Ministarstvu pravde (mislim da nikad nije postojala bezveznija ministarka od N. Kuburović zato se ovakve stvari i dešavaju), Republičkom tužiocu sa zahtevom da se pokrene krivičan postupak protiv sudije zbog zloupotrebe službenog položaja i na kraju sam lično odnela u Predsedništvo zahtev (znači ne molbu) da mi se po hitnom postupku vrati dete koje je uzeto na nezakonit način. Zakoni važe i za sudije. Molim vas da me uputite na koje adrese još mogu da se obratim u zaštiti svojih prava i da li postoje institucije u inostranstvu koje mogu da mi pomognu? Unapred hvala.
Menu
