Poštovani sudija Majiću,
sa velikim interesovanjem pratim Vaš blog i smatram da isti u mnogome doprinosi uočavanju i sagladavanju problematičnih zakonskih rešenja i situacija u krivično-pravnoj materiji sa kojim se kao praktičari svakodnevno susrećemo.
S tim u vezi, zanima me da li dosadašnja sudska praksa ima stav u pogledu pitanja koje ću izneti i ukoliko je odgovor ne, kakvo je Vaše mišljenje u pogledu istog.
Naime, odredbom člana 167 stav 3 ZKP-a limitirano je trajanje tajnog nadzora komunikacije na period od 6 meseci za dela iz redovne nadležnosti, taksativno nabrojana u članu 162 stav 1 tačka 2 ZKP-a, dok je za dela organizovanog kriminala ( član 162 stav 1 tačka 1 ZKP-a) trajanje ove posebne dokazne radnje limitirano na period od godinu dana.
Moje pitanje je šta se dešava u slučaju kada se ova posebna dokazna radnja prvobitno preduzme zbog postojanja osnova sumnje da se radi o delu organizovanog kriminala shodno članu 162 stav 1 tačka 1 ZKP-a, da bi se nakon sprovođenja iste u periodu od godinu dana, na osnovu prikupljenog materijala, ustanovilo da nema dokaza ili se ne radi o delu organizovanog kriminala, nakon čega se podigne optužnica za delo iz redovne nadležnosti iz člana 162 stav 1 tačka 2 ZKP-a ( npr. stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 3 KZ umesto stava 4, u odnosu na šta je prvobitno ova dokazna radnja i bila usmerena)?
Tačnije, da li se u tom slučaju prikupljeni materijal ( snimljeni razgovori i transkripti) sačinjen posle isteka imperativnog zakonskog roka od 6 meseci, a sada predložen kao dokaz u optužnici tužilaštva redovne nadležnosti, može koristiti kao dokaz u postupku suda redovne nadležnosti ili bi se isti smatrao nezakonitim?
Na ovaj način bi se tužilaštvima otvorila mogućnost zloupotrebe i obesmišljavanja roka od 6 meseci s obzirom na sledeće moguće scenarije:
scenario 1 – tužilaštvo redovne nadležnosti u toku trajanja nadzora “shvati” da im je potrebno više od 6 meseci, te, osnovano ili ne, kad postoji mogućnost ( npr. postojanje tri lica= mogućnost postojanja organizovane kriminalne grupe) navedu da postoje osnovi sumnje da se radi o delu organizovanog kriminala, na osnovu čega specijalno tužilaštvo ( uz prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak naravno) nastavi izvršenje nadzora do isteka perioda od godinu dana, nakon čega, po ustanovljavanju da ipak nema elemenata dela organizovanog kriminala, dostavi tako prikupljeni materijal redovnom tužilaštvu koji ga celog koristi kao dokaz u redovnom postupku, iako je jedan njegov deo nastao nakon isteka roka o 6 meseci
scenario 2 – tužilaštvo redovne nadležnosti odmah na početku, iako za to ne postoje osnovi sumnje, inicira da se radi o delu organizovanog kriminala ( isti princip. tri lica= mogućnost postojanja organizovane kriminalne grupe), te prepusti sprovođenje nadzora specijalnom tužilaštvu koje sudija za prethodni postupak manje-više uvek odobri ( kao što se na žalost vrlo često dešava u praksi), da bi se nakon završetka nadzora u periodu od godinu dana, prikupljeni materijal, po ustanovljavanju da ne postoje ili ne proizlaze elementi dela organizovanog kriminala, dostavio tužilaštvu redovne nadležnosti koji ceo navedeni materijal koristi kao dokaz u redovnom postupku, iako je njegov deo nastao po isteku roka od 6 meseci.
Iz navedenog proizlazi da se u takvim slučajevima radi o nezakonitom dokazu, no moje mišljenje je irelevantno, te bih Vam bio zahvalan da mi, ukoliko po tom pitanju već ne postoji iskristalisana sudska praksa, kažete šta Vi o tome mislite.
S poštovanjem
ADVOKAT PREDRAG JOKSIMOVIĆ iz Novog Sada
Menu
