Poštovani sudija,
Zakonikom o krivičnom postupku, članom 465, načelno je regulisano kada je žalba na rešenje dozvoljena, međutim nije regulisano šta je sa rešenjima sudije za predhodni postupak. Moje pitanje je da li je žalba na rešenje sudije za predhodni postupak tokom istrage po pravilu dozvoljena ako nije izričito isključeno pravo na žalbu ili se ovo pravo mora izričito predvideti?
Tumačenjem odredaba o pritvoru, rekla bih da pravo na žalbu mora izričito da se predvidi kako bi bila dozvoljena. Sa druge strane, međutim, kada ZKP reguliše pitanje razrešenja branioca (član 81) on podrazumeva pravo na žalbu (bar kada jezički tumačimo ovu odredbu, a ako uzmemo da zakon izričito ne reguliše šta je s a žalbom na rešenje sudije za predhodni postupak), jer zakon samo govori kada žalba ne zadržava izvršenje, što znači da podrazumeva da ona postoji (ali kada uzmemo u obzir ceo tekst zakona i ove odedbe o pritvoru, i stav da žalba na rešenje spp po pravilu nije dozvoljena, moglo bi se i drugačije tumačiti da zakon kada govori o tome da li žalba ne zadržava izvršenje posredno predviđa samo pravo na žalbu o RAZREŠENJU branioca). Tako je moje drugo pitanje kako Vi tumačite ove odredbe i da li je, po Vašem mišljenju, žalba na rešenje sudije za predhodni postupak kojim odbija predlog javnog tužioca da se branilac razreši žalba dozvoljena?
Nadam se da je moje pitanje dovoljno jasno i nije zbunjujuće.
Unapred hvala.
Pozdrav.
Menu
