Žito u kukolju
Ko su ljudi kojima biste mirno poverili vođenje postupka od kojega vam zavisi celookupan imetak? Sloboda? Koje biste voleli da vidite za katedrom kada bi vas neosnovano progonio režim? Ko su sudije čije odluke pročitate bez gađenja? U kojima možda i uživate? Ko su erudite među njima? Gospoda? U čijoj sudnici osetite poštovanje i autoritet? Za koje biste, kada bi na vestima objavili da su uhapšene, znali da je reč o grešci ili nameštaljci i bili spremni da o tome svedočite?
Kockice za jamb
Da li bi bilo preterano razmisliti o sistemu koji bi, kada već stvari tako funkcionišu, umesto formalnog sudijskog odlučivanja (koje u velikom broju slučajeva ne donosi bilo šta suštastveno korisno), stvari prepustio sistematskoj i organizovanoj, umesto samovoljnoj i stihijskoj aleatornosti? Ako već ne postoji kapacitet za korenite izmene i ako već reforme svodimo na statistiku, da li bismo u budućnosti ishode sudskih postupaka mogli i formalno prepustiti žrebu i kocki?
Zakasnele pameti i pravovremenа štetоčinstva
Da li je onda, i zbog čega, odluka Upravnog suda uopšte značajna? Da li, kada već ne može da učini bilo šta suštastveno (čak i da je to bila namera njenih tvoraca), njeno pojavljivanje može imati makar drugačiji, simbolički smisao?
Neobična priča o tužiocu Gvozdenu Sekiri
Kada je završio pisanje, svečano je pokušao da pročita napisano. Na njegovo zadovoljstvo, konstatovao je da se trud isplatio. Tekst je bio u potpunosti nečitljiv! Uspeo sam – pomislio je razdragano! Nateraću sudije i advokate da se, čitajući ove besmislice, konačno pomuče. To će mi, napokon, posle toliko vremena pružiti barem malo zabave – pomislio je tužilac Sekira.
Bolja vremena
Ekspoze nove premijerke, kada je o pravosuđu reč, upravo je onakav kakav smo i mogli očekivati. Reč je o mešavini fraza i lepih želja, pisanih rukom osobe koja sa pravosuđem zaista nema ozbiljnijih dodirnih tačaka.
Ko će to da plati?
Kada se sud već upustio u avanturu neosnovanog regulisanja branilačkih zarada, nužno je ušao i u neposredni odnos sa braniocima koji zahtevaju naplatu primanja po osnovu obavljenog rada.
Predsednici trče počasni krug
Teško je oteti se utisku da je, umesto da učini napor da popravi bilo koju od bezbroj stvari koje u pravosuđu ne valjaju, predlagač odabrao da jednu, koja nije bila ni najgora ali svakako ni sjajna (mandat i uloga predsednika suda) učini još gorom. Pri tome, nemoguće je ne primetiti da se po ko zna koji put, zakoni i njihove izmene prilagođavaju pojedinicima i njihovim interesima umesto potrebama sistema.
Stokholmski sindrom
Ima li mesta bojazni da, primera radi, najsiromašniji i najobespravljeniji slojevi stanovništva najsnažnije podrže tajkune obogaćene na njihovoj nesreći? Da psihofizički malteretirani radnici najjaču podršku pruže nemilosrdnom fabričkom rukovodstvu? Ili pak, da nacija nad kojom je izvršena agresija, na dan obeležavanja sopstvenog stradanja agresoru priredi svečani doček? Drugim rečima, da li dugotrajni period svakovrsnog poniženja i kod kolektiviteta rađa sindrom uporediv sa onim koji srećemo kod talaca ili žrtava porodičnog nasilja?
Mora
Dok okupljeni podanici u zanosu kliču, sudiju Zeca razdire sumnja. Svega jedna noć deli ga od ulaska u sudnicu, a shvata da prvi put u karijeri ne razume Vođine reči.
Sud i mediji – kako popraviti sliku – Podcast
O tome kako popraviti stanje u odnosu sudova i medija ali i kako poboljšati negativnu sliku koja u javnosti vlada kada je reč o sudovima, razgovaram sa Olgom Kavran rukovodiocem Outreach službe u Specijalnom tribunalu za Liban i bivšom portparolkom tužioca Međunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju.
Specijalno vaspitanje
Možda će poređenje zazvučati grubo, ali problem je sličan onom koji srećemo kod vaspitavanja dece. Ako kritikujemo dete što ne sprema krevet istovremeno svakog jutra obavljajući ovaj posao umesto njega, nikada ga nećemo osposobiti za preuzimanje odgovornosti za neurednu sobu!
Intelektualni i moralni barbarus
Gost na blogu je dr Ivica Stojanović, redovni profesor na Fakultetu za poslovne studije, Univerziteta Megatrend u Beogradu. Članak predstavlja kritički osvrt – otvoreno pismo prof. dr Borisu Begoviću povodom ranije objavljenog teksta Rebus helveticis sic stantibus, koji je izazvao značajnu pažnju čitalaca.
