Poštovani kolega Majiću, tužilja je podnela tužbu maja 2012. godine zbog naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode sa pozivom na čl. 560. ZKP-a, budući da je krivični postupak koji je vođen protiv nje okončan pravosnažnim rešenjem kojim je obustavljen krivični postupak. Sud je ovaj tužbeni zahtev odbio kao neosnovan sa obrazloženjem da: „osnov odgovornosti za štetu nastalu neosnovanim lišenjem slobode leži u principu pravičnosti, a ova odgovornost nije ustanovljena ZOO-om, već ZKP-om. Tužilji je određen pritvor iz razloga iz čl. 142., st. 2., tač. 2. ZKP-a, iz čega proizilazi da je postupajući sudija smatrao da je opravdano odrediti pritvor“. Da li po Vama ovaj zakonski razlog za određivanje pritvora, može da bude osnov za odbijanje tužbenog zahteva za naknadu štete zbog neosnovanog pritvaranja sa pozivanjem na član 560. st. 3. ZKP-a, po kome pravo na naknadu štete ne pripada licu koje je bilo u pritvoru, ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Napomena: Tužilji je kao osumnjičenom licu za krivično delo nadriapotekarstva određen policijski pritvor odmah nakon pretresa ordinacije i lišenja slobode, a zatim joj je taj pritvor produžavao sud, sa obrazloženjem da bi osumnjičena mogla da utiče na svedoke, pa po meni tu nema mesta primeni čl. 560 st. 3 tač. 3. ZKP-a jer tužilja nije svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovala lišenje slobode, te se samim tim nisu ni stekli zakonski uslovi za odbijanje tužbenog zahteva za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. S poštovanjem, Anđela Koprivica
Menu
