Rešenjem Osovnog suda u Obrenovcu na predlog izvršnog poverioca M L određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika M Z,a radi izvršenja pravosnažnog rešenja Osnovnog suda u Obrenovcu, kojim je utvrđeno smetanje poseda.
Izvršni dužnik je rešenje o izvršenju primio dana 04.02.2016. godine, pa u zakonskom roku, izjavljuje prigovor na isto, jer smatra da je isto nezakonito i donešeno suprotno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Naime, pravni osnov za izvršenje je pravosnažna presuda Osovnog suda u Obrenovcu kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca M L, pa je utvrđeno da je tuženi M Z smetao tužioca u poslednjem mirnom posedu puta koji se proteže duž jugozapadne granice kat. parcele 1545 KO Draževac neutvrđenog dana u aprilu mesecu, tako što je postavio žičanu ogradu na drvenim stubovima na parceli 1545 KO Draževac koju je tužilac koristio kao put radi ulaska u svoj plac, te se nalaže tuženom da uspostave pređašnje stanje tako što će ukloniti ogradu sa kp.br. 1545 KO Draževac sve u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja pod pretnjom izvršenja, te je obavezan tuženi da tužiocu plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja pod pretnjom izvršenja.
Takodje,na strani dva istog resenja, navodi se da – Tuzilac je na rocistu dana 30.10.2012. godine precizirao tuzbeni zahtev i pri tako preciziranom zahtevu ostao do zakljucenja glavne rasprave, te konacno predlaze da sud usvoji tuzbeni zahtev a troskove postupka je trazio i opredelio.
Takvo resenje Osnovnog suda u Obrenovcuje svojim resenjem potvrdio i Visi sud u Zajecaru svojim resenjem.
Izvršni dužnik smatra da je predlog za izvršenje neuredan, jer nije sačinjen u skladu sa odredbama čl. 34., 35., 217. i 218. Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i da ga je sud morao odbaciti.
Osim toga, pravosnažna presuda na osnovu koje je određeno izvršenje se ne može izvršiti, jer je izvršenje iste nemoguće.
Naime, rešenjem o izvršenju je naloženo izvršnom dužniku da u roku od 24 sata uspostavi pređašnje stanje, tako što će ukloniti ogradu sa k.p. 1545 KO Draževac. Takva parcela ne postoji.
Naime, parcela 1545 KO Draževac je davno, u postupku odrzavanjakatastrazemljista od strane opstinske geodetske uprave, na zahtev vlasnika parcele 1545, godine 1978. Na terenu izvrsena deoba iste parcele na 9 delova ( KP. 1545/1 do 1545/9 ). Snimanje granica novoformiranih parcela je izvrseno 20.04.1978. godine, polarnom metodom i pri tome formiran manualbr.21/78. Podaci su sacuvani.
Dakle,parcelana koju se pozivaju resenja Osnovnog suda u Obrenovcu i Viseg suda u7 Zajecaru, a na osnovu preciziranog tuzbenog zahteva tuzioca ne postoji, jer je iscepana na devet parcela koje imaju svoje oznake, i to od k.p. 1545/1 do k.p. 1545/9.
Tokom parničnog postupka je veštačenjem utvđeno o kojim se parcelama radi i u nalazu veštaka se nigde ne spominje parcela k.p 1545 KO Draževac jer takva ne postoji, nego se pominju druge parcele.
Na žalost sud u parničnom postupku je doneo nezakonito rešenje i utvrdio smetanje poseda na parceli koja ne postoji.
Zbog toga je izvršenje na osnovu takvog rešenja nezakonito i nemoguće, jer se ograda ne nalazi na parceli k.p 1545 KO Draževac, kako je to utvrđeno u rešenju o izvršenju, a na osnovu pravosnaznog resenja Osnovnog suda u Obrenovcu – strana 1. I 2. Parcela jednostavno ne postoji.
Nadalje, izvrsni duznik predlaze Sudu i da Sud odbaci i Predlog za izvrsenje izvrsnog tuzioca , kao i sve sprovedene radnje po istom, jer je na osnovu predloga za izvrsenje isti naslovljen na Drugi osnovni sud u Beogradu, sudska jedinica u Obrenovcu. Takav sud nepostoji. Ali su takav predlog nepostojecem sudu prihvatili.
Sve to ne bi bilo strasno, da se nije desavalo sledece u u parnicnom postupku, odnosno krsenje zakona od strane sudije.
Prvostepena presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba parnicnog postupka, na koju je osnovano ukazao žalbom tuzeni, jer u prvostepenim resenjima nisu dati jasni razlozi o svim odlučnim činjenicama.
Na taj način je navedenom tuzitelju pribavio korist, a oštećenom kao tužiocu naneo štetu, onemogućivši mu da u zakonom propisanom postupku ostvari svoja prava, pri tom postupajući sa direktnim umišljajem.
Donošenje nezakonitog akta je u formi sudske odluke, a kršenje zakona se može manifesotvati i na druge načine, npr. kršenjem procesnih odredbi u toku sudskog postupka. Nezakonit akt i kršenje zakona u smislu ove inkriminacije treba shvatiti i kao pogrešno predstavljanje, odnosno iskrivljavanje činjeničnog stanja, a ne samo kao pogrešnu primenu zakona.
Krivično delo je dovršeno donošenjem nezakonitog akta ili kršenjem zakona, nije poterbno da je navedena namera ostvarena.
Postupajući sudija je učinio krivično delo iz čl 357 st.2 KZ.sposobna da shvati značaj svojih dela i upravlja svojim postupcima, svesna zabranjenosti svojih dela ,sa umušljsjem i namerom da pribavi korist tužiocu u parničnom postupku a istovremeno da nanese štetu tuženom pravnom licu u velikoj razmeri. Pored činjenja krivičnog dela u samom toku sudskog postupka, sudija je prekršila zakon i donela nezakonita akta iz čl.360 KZ sa umušljajem i posebnim namerom da promeni tok postupka u korist tužioca .
Sudija je bila svesna zabranjenosti svojih dela ,sposobna da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, bez bilo kakvog pritiska sa strane, sa umišljajem i namerom da se pribavi korist podnosioca tužbenog zahteva i istovremeno nanese štetu tuženom pravnom licu u velikoj razmeri.
Druga sudija u izvrsnom postupku i pored svega navedenog u smislu prvostepenih resenja u vezi parcele 1545, veoma bahato pokusava da sprovede nezakonito pravosnazno resenje na parcelu 1545/1, iako u samom prvostepenom pravosnaznom resenju stoji resenje u vezi parcele 1545 KO Drazevac.
M Z je podneo krivicnu prijavu protivu postupajuce sudije u prvostepenom postupku i sudije izvrsnog odelenja Tuzilastvu za organizovani kriminal, kao i predstavku Visokom savetu sudstva.
Molim za Vas komentar.
Menu
