Postovani, Interesuje me Vase misljenje o uslovnom otpustu kao institutu koji se u KZ-u pominje kao cini mi se obavezan (formulacija „sud ce…“), a opet u praksi jako redak. Zasto je to tako i moze li se ocekivati promena na tom planu? Cini mi se jako losim takvo postupanje sudova, koje nikako nije u skladu sa uporednom praksom. Takodje me interesuje da li osudjeno lice, koje tek treba da bude upuceno na izvrsenje kazne zatvora nakon postignutog sporazuma o priznanju krivice (osudjeno je npr. na 3.5 godina) moze ikako da utice na mesto u koje ce biti upucen (daljina u odnosu na mesto prebivalista, clanovi porodice nemaju sredstava da ga posecuju zbog udaljenosti, starije lice, bolest…), ako moze – kada, ko odlucuje o tome i koja je procedura? I jos jedna stvar, da li osudjeno lice koje se nalazi u KPZ-u zatvorenog tipa moze da ostvari pravo na neki vid povremenih izlazaka, ako moze – posle koliko vremena dobrog vladanja?
