Poštovani sudija Majiću, da li možete da objasnite (Vaše) shvatanje actiones liberae in causa i umišljaj i nehat, uopšte kada su u pitanju krivična djela u oblasti saobraćaja. Naime, evo u čemu je problem. Čitajući Komentar profesora Stojanovića, stekao sam sljedeće mišljenje: Ako ste, prije nego što ste sjeli da vozite (ili i toku same vožnje) konzumirali alkohol ili drogu (a znali ste da ćete da sjednete za volanom) onda postoji umišljaj (eventualni). Štaviše, sudovi mahom uzimaju da je u ovom slučaju umišljaj jedina varijanta. Sa druge strane, šta ako popijemo alkohol i neočekivano moramo da vozimo (npr) nekoga kući, prethodno ni ne razmišljaljući da ćemo da vozimo, ali šta ako u tako pijanom stanju prihvatimo da povezemo nekoga i pritom napravimo saobraćajnu nezgodu. Da li se ova situacija izjednačava u potpunosti sa prethodnom. Suštinski, da li možemo reći da smo kao zdravorazumni, uvijek sposobni da procijenimo svoje ponašanje u pijanom stanju i da bi svaki akt, preduzet u takvom stanju, mogli kvalifikovati kao krivično djelo (naravno, ako ima elemenata). Srdačan pozdrav.
Menu
