Случајно налетех на овај Ваш блог. Допао ми се начин на који размишљате, као и Ваше поимање судијских функција и правосуђа као једног од најчаснијих могућих занимања и кључног стуба друштва. Одмах да кажем, потпуни сам лаик за право, па отуда и моје следеће питање: ако је један процес започет у време владавине једног закона, а у другом се положај судије или (у конкретном случају) извршитеља, значајно изменио (нпр. извршитељ је постао јавни извршитељ и добио је озбиљна судска овлашћења које као извршитељ није имао), да ли и у старом закону (у коме је и сам појам јавног извршитеља био непознат) јавни извршитељ може бити то што јесте или мора бити само извршитељ, оно што је био у ранијем закону. Може ли јавни извршитељ (који се тако и представља у закључцима које доноси) да одбије захтеве за које је јасно да има овлашћења у новом закону, позивајући се на стари закон у коме таква овлашћења није имао, али тада као извршитељ, а не јавни извршитељ?
Срдачан поздрав и све најбоље у новој 2017.
Душан Вукотић (
du***********@gm***.com
)
А ШТА СТЕ ВИ: ИЗВРШИТЕЉ ИЛИ ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉ?
Поштовани г. К,
Тешко ми је да поверујем да Вама, изгледа, уопште није јасно са које радноправне позиције наступате.
Наиме, шта сте Ви по занимању: Извршитељ или јавни извршитељ?
Колико видим, у заглављу ваших закључака, огромним, масним словима, пише: ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉ ЖЕЉКО КЕСИЋ!
Наравно, немам ништа против да будете то за шта се представљате, ако сте за то испунили све законске услове. Претпостављам да јесте. Или можда нисте? Можда немате правосудни испит?
Ипак, чудно ми је да је Вама, изгледа, нејасно која све овлашћења имате као јавни извршитељ у односу на функцију извршитеља коју сте имали у претходном Закону о обезбеђењу. Можда Вам још нико није рекао, али, да знате, јавним извршитељима (у односу на извршитеље) дата су значајна судска овлашћења.
То јесте, г. Кесићу, бити извршитељ или јавни извршитељ није једно те исто, као што није исто бити лекар опште праксе и лекар специјалиста (ово наводим чисто да се мало ментално раздрмате).
Ви сте, као што вероватно знате, одбили моје захтеве за одлагање и захтев за увођење привремене мере (то му негде дође на исто), иако је то јасно Ваше судско овлашћење. Могуће је да се још нисте привикли на тај јавно-правни положај који Вам је друштво поверило. Хоћу да кажем, ово што сте Ви урадили поводом мојих легитимних захтева, прави је галиматијас, који, рекао бих, Ви уопште не примећујете или се само правите да не примећујете.
Ако сте читали овај текст довде, тада се вероватно питате, шта овај Вукотић булазни? Не можете да прокљувите о чему говорим? Па, ево, онда, да Вам укратко скренем пажњу на следеће:
- Морате се одлучити с које позиције или функције наступате – са места извршитеља или места јавног извршитеља? Ваљда поимате да то није исто. Овлашћења су ту увелико различита.
- Као јавни извршитељ морате да одлучите о свим мојим досадашњим захтевима (усвојите или одбијете као неосоване), не можете никако да их одбаците! Као извршитељ, подразумева се, можете да одбаците моје захтеве у складу са старим Законом о извршењу који је важио у време покретања предлога за извршење. (Још не разумете?) J
- Моје захтеве, како видите, упутио сам јавном извршитељу (оном с великим, масним словима), а за јавног извршитеља Закон је прецизирао да он одлучује о предлогу за одлагање или за доношење привремене мере.
- Можда ћете казати како у старом Закону (како сте ми, уосталом, већ и саопштили) не постоји могућност да ико сем суда одлучи о одлагању извршења. Свакако да не постоји – слажем се ту с Вама. Али, поштовани господине, у старом Закону не постоји ни јавни извршитељ! Хоп, шта сад? Правићемо се да то не видимо? Е па, неће моћи.
- Сад, верујем, да и Вама постаје јасније о чему говорим и на шта циљам (знам, не бисте били правник да нисте quick-thinker, зар не?) Да будем конкретан и да разрешимо евентуалну енигму: Ако се суди по старом Закону ви не можете да се представљате као јавни извршитељ, пошто такву институцију тај Закон о извршењу никако не препознаје. У ствари, у старом Закону, по којем се (у случају извршења у коме сам означен као дужник) извршење спроводи, јавног извршитеља, једноставно – НЕМА!
- Хоћу да кажем, ratio legis је ту сасвим јасан. Право је озбиљна наука и она не трпи никакву импровизацију. Не замерите што Вам то говорим, па, побогу, Ви то знате далеко боље од мене. Ако Вам се нешто слоши, пукне Вам чир или Вам јетру начне канцер, нећете ићи оном, већ поменутом, лекару опште праксе, да Вас оперише, већ ћете се обратити висцералном хирургу. Наводим ово само као пример (не дао Бог да Вас тако нешто снађе).
- И сад, какав /веле/обрт (нешто слично као у Вашој јавно-правној метаморфози), легнете на сто, пуни наде у одстрањење узрока болести и у оздрављење, а хирург Вам саопшти да он нема права да вас оперише, јер сте се ви разболели у време кад је он био лекар опште праксе! Оп, цврц! А за то време, у вама малигне ћелије праве весеље – остале су у животу и наставиле да се рапидно деле (размножавају). То је слика један.
- Слика два. Право је буквално онај део људске стварности, једна од ретких, која човеку буквално омогућава да путује у прошлост (back to thе bright future), где све мора да буде постављено онако како је то у тој прошлости изгледало. То јесте, кад се јавни извршитељ „телепортује“ у прошлост (у ранији Закон), он тамо више није „јавни“, већ је само „извршитељ“! Capish? У то доба, за јавног извршитеља нико није ни чуо.
Поента читаве горње приче је, да сте или дужни да укинете све досадашње радње у овом извршном поступку или (ако то не бисте да учините), тада морате да одлучите о мојим захтевима које сам Вам упутио као јавном извршитељу (Јавном Егзекутору?).
На крају, не желим да кријем, да осећам огромну одвратност према занимању Велики Егзекутор или Јавни Извршитељ, али, свестан сам да у једном уређеном друштву и таква професија мора да постоји. Но, наш проблем је у томе што очигледно живимо у аномичном друштву, у коме ни они који врше власт и који имају значајна јавно-правна овлашћења, често нису у стању да јасно кажу ни како се зову.
