Poštovanje,
moje pitanje je da li braniocu pripada nagrada za ragovor sa okrivljenom kojem je određena mera zabrane napuštanja stana ( kućni pritvor) iz člana 208 ZKP-a i ako pripada, na koji način se dokazuje da je branilac izvršio navedenu radnju ?
U praksi, advokati ne potražuju ( a organi postupka ne dosuđuju) nagradu u ovom slučaju, iako za to postoji zakonski osnov.
Navedeno proizlazi iz Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata s obzirom da tarifni broj 6 ( deo Krivični postupak) nosi naslov ” Razgovor sa okrivljenim koji je lišen slobode” i gde je propisano da ” advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za svaki obavljeni razgovor sa okrivljenim koji je lišen slobode ili se nalazi u pritvoru”.
Sa druge strane, u članu 2 ( značenje izraza) tačka 23 ZKP-a pod “lišenjem slobode” smatra se hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi, koji se u u skladu sa ovim zakonikom, uračunava u pritvor.
Sledeće pitanje je na koji način branilac dokazuje da je izvršio ovu radnju, s obzirom da u tom slučaju, za razliku od pritvora, prisustvo branioca nema ko da evidentira, posebno u situaciji kada je ova mera određena bez ikakvih dodatnih uslova- tačnije ne postoji ograničenje poseta okrivljenom niti ograničenje kontakata okrivljenog sa trećim licima?
U takvoj situaciji, sud ne bi ni imao potrebu da izdaje bilo kakvu dozvolu za posete, pa bi verovatno odbio da “evidentira” najavu branioca da će otići u posetu okrivljenom, plus što takva najava ne znači da će biti zaista i izvršena, pa i dalje ostaje problem dokazivanja.
Ista problematika javila bi se i u slučaju da se ovakva najava branioca izvrši Povereniku koji nadzire izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.
Unapred zahvaljujem na odgovoru
S poštovanjem
Advokat Predrag Joksimović
Menu
