Poštovani g. Majiću,
Iz odgovora koji ste ranije dali na pitanje koje je povezano sa mojim, zaključujem da ste svesni zastupljenosti davanja lažnih iskaza i veoma retkog reagovanja sudija.
Iz različitih postupaka sa kojima sam direktno upoznata a u kojima su učestvovali članovi moje porodice, znam da je bilo dosta lažnih iskaza. U nekim slučajevima čak, zagovornici neistine zarad svojih sramnih interesa, imali su pomoć javnih službenika (npr. za uknjižene u Katastru na svoje ime objekata koji im ne pripadaju ili ne postoje odnosno nikada nisu ni postojali…).
Kada se to nedvosmisleno utvrdi rešenjem/presudom, nikada se ne pominje da je zaključak da je taj i taj dao lažni iskaz a kamoli da se pokrenu odgovarajuće zakonom predviđene mere.
Zar ne bi bilo ispravno da sudija kazni prekršioce krivičnog zakonika, izrekne obavezu naknade štete (materijalne i nematerijalne) strani koja je pretrpela štetu zbog istih lažnih iskaza i nelegalnih radnji? I/ili da slučaj prijavi javnom tužiocu? Naravno, jasno je zašto je to tako, imajući u vidu da je Sudija sve vreme saradnik strane sa nezakonitim potraživanja. I da li je moguće da dvostruka žrtva (suprotne strane i Suda) mora da pokrene novi postupak, o svom trošku i uz prognozu advokata da neće uspeti ništa da ostvari?
Kakvi su izgledi da pravosudni organi počnu samoinicijativno da poštuju zakon odnosno na koji način građani da izvrše pritisak? Da li i kada možemo da očekujemo poboljšanje situacije?
Hvala Vam unapred na odgovoru. Kad god stigne biće dobrodošao i dragocen. Pogotovo kad pomislim na višedecenijsko trajanje nekih od pomenutih postupaka.
Puno uspeha u daljem radu i srdačan pozdrav
Menu
