Лажне представе о независном правосуђу, интегритету и реформама које упорно гајимо „код куће“ и које су у директној супротности са оним што се у „правосудном акваријуму“ одвија, остају тако само тугаљива представа за унутрашњу употребу.
Уставни суд би овај пут морао да преузме одговорност и избегне отезање и чекање да се „прашина слегне“ и назре „победник“, као што је неретко чинио у прошлости. Иако је одређена доза опреза, свакако неопходна, највиши тумач Устава није и не сме постати само још један аналитичар историјских прилика који ће са безбедне временске дистанце ценити некада актуелне догађаје у друштву… Само још један „генерал након битке“… Његова одлука потребна је сада или неће бити потребна уопште, једном када правна и социјална стварност већ пронађу сопствене правне и социјалне пречице.
Када ме је пре неколико дана комшија – грађевински инвеститор након продаје неколико станова и сведочења о износима који су наплаћени купцима упитао како да постане нотар, знао сам да је ђаво однео шалу…
Подсетило ме је то на речи једног професора који ми је, када сам му својевремено саопштио да намеравам да каријеру започнем у правосуђу рекао: „Шта ћеш тамо, тамо иду лоши ђаци“. Иако помало револтиран, схватио сам касније да је искусни професор, пуно пре мене познавао реалне прилике.
Као што не може бити законит правни посао код којег би без сагласности власника неко продао његову кућу или преузео обавезу на његов рачун, тако ни овде тужилац и окривљени не би могли овим споразумом „у четири ока“, на било који начин утицати на права и обавезе других учесника у поступку.
У поплави свеопштег шунда, глади за сензацијом и туђом патњом, у домаћим медијима етаблирала се још једна забрињавајућа појава. Истраге у предметима у којима „постоји интересовање јавности“ могу се, као некада комбиновани фудбалски преноси, из минута у минут пратити на телевизији или у новинама.
Зашто је постало опште место да су закони код нас „можда и добри али се не примењују“ и није ли то један од основних узрока разноврсних невоља у којима се друштво налази?
Анти-елитизам и безименост, тако су постали генерацијске карактеристике професије. Јавност је за судије сазнавала само када буду ухапшене, разрешене или убијене.
Ако нас са паклице цигарета упозоравају да „пушење угрожава људе у околини“, а на ТВ каналима да „програм може бити штетан за осетљивије особе“, зашто нас у медијским извештајима о кривичним поступцима не би упозоравали да „садржај може бити штетан по право окривљеног да буде сматран невиним док се супротно не докаже“?
Иако недовољно прецизна, злоупотреба положаја ипак није и не сме постати „all inclusive“ инкриминација.
Од изузетног је значаја што су опасност и последице породичног насиља, нарочито у последњих неколико деценија, препознати и у нашој
У немалом броју одлука првостепених судова примећује се недовољно разликовање основа по којима суд окривљеног ослобађа од оптужбе. Реч је